Slavimo ljubav

Da li imate ljude koji su vam bili dragi. Bilo prijatelji, poslovni saradnici…

I onda su uradili nešto što vi od njih niste očekivali… U vama je to izazvalo takvu bujicu emocija da posle toga niste bili u stanju da trezveno o njima razmišljate. Uvek bi vam bilo ono poslednje na umu. Bez obzira ako je pre toga bilo puno lepih, dobrih i kvalitetnih momenata.

Negde kada vidite te ljude, njihovu sliku ili pomislite na njih osećanja su pomešana. Bili su vam dragi, ali sada je to nešto drugo. Čak ste u stanju i da kažete po koju lošu reč o njima samo zato što su učinili neočekivanu stvar i povredili vas…

Čak i dok pišem ovaj tekst pomišljam na neke ljude i mislim da odlučujem da otpustim. Da kažem da su oni uradili najbolje što su znali u tom momentu i da su imali najbolju nameru u datom trenutku i da čovek nije njegovo ponašanje. Zašto bih to uradio? Da bi meni bilo lakše i lepše.

Negde je smisao mog života da ga pojednostavim, sama svrha je da funkcionišem jednostavno, skladno i ispunjen srećom. Kako vi želite da funkcionišete?

Neka ovaj mesec bude vaš mesec ljubavi, neka bude mesec kada odlučujete da volite sebe i sve ono što vam se nekada u životu desilo. Bilo da je ružno ili lepo, jednostavno ga volite i zahvalite mu što se dogodilo, jer da nije toga vi danas ne biste bili to što jeste.

To je kao ona priča o leptiru koju sam toliko puta čuo i pročitao.

Jednog dana, pojavio se maleni otvor na čauri. Čovek je sedeo i gledao kako se leptir nekoliko sati muči da bi izvukao svoje slabašno telo kroz taj maleni otvor.
Onda je leptir stao. Zato je čovek odlučio da pomogne leptiru: uzeo je makaze i razrezao čauru. Leptir je sa lakoćom izašao.
Čovek je nastavio da posmatra leptira, očekujući da će se svakog trenutka krila otvoriti, povećati i raširiti, kako bi podržala leptirovo telo i osnažila ga. Međutim ništa se nije dogodilo. Leptir je ceo svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim telom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poleteo.
Čovek uprkos svojoj ljubaznosti i dobrim namerama, nije razumeo da su poteškoće kroz koje je leptir morao proći, izlazeći iz čaure, potrebne, kako bi krv iz tela leptira potekla u krila i kada se oslobodi čaure da bude spreman da poleti.
Ponekad su poteškoće upravo ono što nam treba u životu. Nikada ne bi postali onoliko snažni koliko možemo biti. Nikada ne bi mogli leteti.

• Tražio sam snagu… i život mi je dao poteškoće koje su me osnažile.
• Tražio sam mudrost… i život mi je dao probleme koje je trebalo rešiti.
• Tražio sam bogatstvo… i život mi je dao mozak i telo da mogu raditi.
• Tražio sam hrabrost… i život mi je dao prepreke koje je trebalo savladati.
• Tražio sam ljubav… i život mi je dao ljude kojima je trebalo pomoći.
• Tražio sam usluge… i život mi je dao prilike.

Šta vam je potrebno da volite sebe? Koje veštine, koji su razlozi zašto biste zavoleli sebe takve kakvi jeste?

Dugo sam imao jednu misao koju sam izgovarao:„Ako ne ispoštuješ sam sebe, niko te neće ispoštovati!“.
I stvarno to mislim. Da bismo mogli da damo ljubav, prvo moramo da naučimo da volimo sebe. Da bismo mogli da primetimo i primimo ljubav moramo biti otvoreni za nju. A kako bi neko mogao da se lepo ophodi prema nama, kada sami sebe maltretiramo i tada drugi misle:„Pa kad on sam sebi tako, pa onda i ja mogu po njemu na isti način“.

Dajte ljudima primer, ophodite se prema sebi lepo sa poštovanjem i uzdizanjem, tada će se i oni prema vama ophoditi na isti takav način.

I za kraj bih ponovio platinasto pravilo odnosa prema ljudima:
„Ponašajte se prema drugima na identičan način kako želite da se drugi ophode prema vama.“