Prava promena dolazi tek kada prihvatimo sebe
Nedostaje mi, šta će mi… Imam, nemam… Treba mi, ne treba mi…
Stalno mislimo da ćemo biti kvalitetniji ljudi kada nešto uradimo ili možda kupimo. Da ćemo biti bolji ukoliko imamo više ili manje kilograma nego sada, kovrdžavu ili ravnu kosu, da smo samo malo viši ili niži. Da novcem možemo postići sve ono što želimo, a nikada nismo.
Mislimo da će nas tada neko prihvatiti i da ćemo vredeti više.
A u stvari, to su sve čiste zablude koje nas konstantno drže u nezadovoljstvu, u lošem stanju.
Sistem nas uči da nikada ne budemo potpuno zadovoljni, da uvek težimo nečemu boljem, jačem, lepšem. Da tražimo još, još i još… I stalno nam plasira novi telefon, nove patike, novi auto… Sve je uvek naprednije, sve nam je baš potrebnije i nisi „faca“ ako nemaš sve ono što je u trendu. Primećujete sigurno da novi telefoni izlaze na nekoliko meseci, umesto godina, kao nekada. Zašto? Jer je nezadovoljstvo sve veće a sve lakše manipulisati ljudima materijalnim stvarima, lažnom srećom, veštačkim izgledom.
To nije ključ sreće i to nije promena koja nam je potrebna.
Potrebno je da za početak prihvatimo sebe.
Kada to uradimo onda je sve ostalo lakše. Onda možemo gotovo sve. I ne moramo biti savršeno zgodni, lepi i u trendu.
Možete sebe prihvatiti odmah. Kako?
Čovek izgleda onako kako se u tom trenutku oseća. Primećujete da kada nismo dobro, tada nismo sređeni, uredni… Hajdemo malo obrnuto. Znamo da trenutno nismo dobro, ali hajde da se sredimo i budemo top. Za početak to može biti tuširanje. Kažu da voda čisti i isceljuje. Zatim se obucite lepo za sebe, zbog svog stanja, ne zbog drugih. Obucite nešto najlepše što imate i u čemu se super osećate. Bacite stare i pohabane stvari. Sredite frizuru, žene i šminku… Onda zastanite i setite se šta ste dobro uradili prethodnog dana. Potapšite sebe po ramenu i kažite na glas: „Bravo kralju/kraljice“.
Pa se potom zahvalite sebi što ste baš takvi kakvi jeste. Nekada osetljivi, tužni, neraspoloženi, a nekada jaki, hrabri, moćni. Jer mi smo sve. Zavisi od trenutka. I zahvalite sebi na najemotivniji i najiskreniji način.
Zatim, budite dobronamerni, ljubazni i podržavajući prema drugima. Tako ćete probuditi dobro u sebi. Uradite za sebe ili drugoga nešto što volite, bez straha od osude. Sa puno čiste ljubavi.
E tada stiže oprost sebi, za sve što jesmo ili nismo uradili. Tako je. Od zameranja sebi nema boljitka, ukoliko vam je boljitak cilj. Ako nije onda OK, ostanite u s_anju kakvom jeste.
Važno je da znamo da se ovo ne dešava preko noći. Potrebno je vreme da stvarno usvojite zahvalnost sebi i samozadovoljstvo. Kada to uradite, promene kreću jer ste spremni. Zadovoljni možete prepoznati prilike i napraviti prave promene. A prava promena počinje od promene šablona, programa samodestrukcije, ne od okruženja, partnera ili posla. Kada promenite svoje šablone, odnose i okruženje, partnera ili posao ne morate ni da menjate, a često mislimo da su oni zapravo problem.
Ne. Problem je u našem odnosu prema promenama. Što ih lakše prihvatamo i sprovodimo, život će nam baš u tom okruženju, baš na tom poslu i baš sa tim partnerom postati mnogo bolji.
Uvek je do nas. Prihvati sebe, pokreni promenu.