Zašto ne treba da budemo “potpuno drugačiji” da bismo uspeli?
Slušam ljude oko sebe i mnogi potenciraju da je neophodno da budeš drugačiji da bi napravio neki uspeh. Ako otvaraš firmu, to što radiš mora biti drugačije, ako otvaraš Instagram profil, to mora biti drugačije da bi te ljudi zapazili. Moraš da „štrčiš“, da „bodeš oči“, da budeš “vidljiv”, da privučeš pažnju…
I onda mi dobijemo brzo tu pažnju, ljudi nas vide, „bodemo oči“ i tako budemo srećni neko vreme. Ali onda shvatimo da se loše snalazimo u toj ulozi jer sa tom pažnjom ne znamo šta da radimo. Zašto? Jer nas niko tome nije učio. Učili su nas da se uklopimo, da budemo pritajeni, da se ne ističemo.
Šta se onda dešava? Ulazimo u konflikt sa sobom i veoma brzo krenemo unazad umesto unapred.
Otkriću vam šta su obrasci destrukcije iz mog ugla posmatranja i kako oni deluju, kao i šta raditi sa njima kako bismo ih prekinuli.
Pre svega, svaki obrazac delovanja, ponašanja ili razmišljanja koji nas vodi ka lošem emotivnom stanju je obrazac destrukcije. Sve posle čega se osećamo prazno, besno, nervozno, nezadovoljno i nedovoljno, je obrazac destrukcije. Prepoznaćete ga po tome što kao da dođe do nekog energetskog pražnjenja i nakon velike euforije nastupi ta duboka praznina i apatija.
Kada pričamo o obrascu „biti drugačiji“, on potiče iz identičnog korena kao i biti sličan ili identičan, stopiti se sa okolinom. Potiče iz iste osnove, samo je krajnost drugačija. Uzmimo za primer dete alkoholičara koje ne želi da okusi alkohol. Ono to ponašanje “biti drugačiji” ima upravo kao posledicu prevelike konzumacije alkohola u porodici.
Iz straha da ćemo pratiti taj obrazac i vremenom postati alkoholičar, svesni da negde to nosimo u sebi, zapravo ne probamo alcohol nikada. Isceljenje kod takve osobe bi došlo kada bi bila u stanju da slobodno popije po nekada, bez straha, i da bude potpuno u redu i miru sa time.
Kod progama „biti drugačiji“ rešenje je: Budite autentični.
Malo budite drugačiji, malo isti, a da to i ne znate. Zašto kažem da to ne znate? Da se ne bavite onime što drugi rade, već sobom i svojim poslovima, strategijama i uspehom. Preuzimajte samo ono što vam prija kada primetite kod drugih, prilagodite to sebi, i to samo ono u čemu se osećate dobro. Eto, to je rešenje.
Jer ako preuzmete nešto u čemu se ne osećate dobro, ili ekstremno idete suprotno od onoga što vidite, vi uvodite sebe u loše stanje opterećenosti kako će to ispasti na kraju. Zašto? Jer ga ne osećate. I na kraju stvarno ne ispadne dobro.
Rešenje je da smo dobro kada smo to što jesmo. Posvećeni, preuzimamo odgovornost za to što radimo, jer je naše autentično, i šta god se dogodi, rezultat je samo naš.
Kada već pomenuh, odgovornost je takođe bitna jer se podstiče uz autentičnost. Kada se trudite da budete drugačiji, na neki način gubite odgovornost za ono što radite jer nije vaše, izmišljeno je, kopirano je, i ne možete dugo držati tu sliku sebe. Umorite se, sve krene da pada, jer je to ono sa čime jednostavno ne rezonirate.
Autentično se najbolje i najlakše radi, jer je vaše! Nema tu mnogo razmišljanja da li sam isti ili drugačiji, samo radim najbolje što znam i čekam najbolje rezultate. Kada nešto vidim, motiviše me da uradim nešto slično ili stvorim nešto baš moje. To se zove autentično i fleksibilno.